Болести су кроз историју биле стални, упорни пратиоци људских друштава, доводиле су, не само до масовних губитака људских живота, већ су свој печат остављале на све видове постојања и делања људских друштава, утичући на политичку и привредну стабилност, понашања појединаца и заједница, на веровања и религијска учења. Велике заразе, у свом најраширенијен виду као пандемије, изазивале су страх и ужас, конфузију, наводиле људе да покушају да на овај егизтенцијални удар пронађу одбрамбени одговор, онако, како је Ђовани Бокачо на почетку свог „приповедања од десет дана“, као пажљиви посматрач и савременик приметио посматрајући и описујући понашање његових фирентинских суграђана у време ширења бубонске куге 1348. године.
Прилози у овом Зборнику покушај су, макар почетни, да се феномен епидемија-пандемија сагледа у историјско-хронолошком контесту, али и да се укључивањем других дисциплина, као што су психологија, антропологија и етнологија, боље разуме сплет различитих утицаја које су ове болести остављале и остављају на наше друштво у временском распону од краја Првог светског рата до наших дана. Два светска рата и две пандемије, „шанска грозница“ и ковид 19, бројне епидемије (велике богиње, колера, тифус, туберкулоза, разне тропске болести), појава нових заразних болести (ебола, ејдс), борба за њихово заустављање, утицај зараза на ратове и послератни опоравак, идеолошке манипулације болестима, њихово претварање у биолошко оружје-питања су која траже истраживачке одговоре, које само мултидисциплинарни приступ може да понуди.
Радови које доноси Зборник обухватају само мали део онога што нуди изузетно широко поље истраживања овог феномена. Али, и с таквим ограничењима могу да укажу на могућности и правце даљег бављења утицајима ових болести на понашање и одговоре друштава, држава, појединаца. Пет прилога историчара, два текста психолога и два антрополога и етнолога, дају један могући оквир за даље мултидисциплинарно бављење овом важном темом. То захтева, без сваке сумње, укључивање и стручњака за историју медицине, као и оне, епидемиологе, стручњаке из истраживачких лобораторија и лекаре-практичаре, чија је највећа улога у превенцији, борби и лечењу од ових болести.
Уредник: проф. др Милан Ристовић
