У зборнику „Ковид-19: Пандемија друштвених ризка и несигурности“, разматрају се људске, економске, друштвене,образовне и политичке импликације пандемије вируса корона.
У првом делу зборника, који носи назив „Социоекономски изазови и дисторзије у високом образовању“, Владимир Илић истиче да пандемија појачава значај димензије власништва у одређењу друштвеног положаја индивидуа и група, при чему се не угрожава профит. Огњен Радоњић у средиште своје анализе ставља различите перспективе асиметричног удара пандемије вируса корона на економску активност и неједнакост у расподели богатства и дохотка земаља у развоју у односу на развијене земље. Мирјана Бобић примећује да су у пандемији жене/мајке преузеле главни терет преживљавања док је приметно и нешто значајније учешће мушкараца, очева, у бризи о деци и старијим, што указује на пораст заједништва у околностима непостојања ширих сродничких мрежа неформалне помоћи. Исидора Јарић трага за начинима на које популистички политички менаџмент на власти управља образовним системом, посебно високим образовањем.
У другом делу зборника, насловљеном „Политички потреси и јавни дискурс“, Никола Самарџић истиче да је пандемија постала најозбиљнији безбедносни глобални изазов јер је затекла либерални поредак у тренутку најопасније кризе институција након Хладног рата. Милан Вукомановић се усредсређује на религијске димензије пандемије у Србији изакључује да ни држава ни Српска православна црква нису биле на нивоу свог задатка. Наташа Јовановић Ајзенхамер приказује и критички анализира неколико савремених, хеуристички плодних, социолошких и политиколошких теоријских концепата како би допринела разумевању глобалне политичке ситуације у доба пандемије. Харис Дајч долази до закључка да је пандемија успорила глорификацију сарадника окупатора из Другог светског рата и да није водила новим судским случајевима који имају за циљ њихову рехабилитацију. Мирјана Адамовић анализира промене које је изазвала пандемија у домену лексике и закључује да се за велику већину нових речи и израза чија је појава изазвана пандемијским контекстом може оправдано претпоставити да неће постати део општег лексичког фонда.
Уредник: проф. др Огњен Радоњић
