Поглавља овог тематског зборника дело су осморо класичних филолога с Филозофског факултета у Београду. У хронолошком распону од преткласичне и класичне Грчке, затим Рима, до позне антике и средњовизантијског доба, наших осам прилога тичу се врло различитих писаца и књига, али су сви дати с једног особитог становишта. Општа невоља, криза, неизвесност – актуална тема за позване и непозване – пред нас је поставила овакво питање: пошто класике и класичну традицију дефинише њена опробаност, тј. искуствена доказаност њених вредности, чини се могућним и разумним појмити је као преостатак иза свих искушења кроз која пролази свет; па ако је тако, може ли бити да то што опстаје у свакој невољи опстаје баш зато што сваки пут помаже да се криза превазиђе? Узете понаособ, наше студије исувише су специјалне да би непосредно одговарале на ово прешироко питање, али желели бисмо да целина коју износимо пред читаоца дâ подстрек и понуди елементе за размишљање: да ли представу по којој се за класике увек нашло начина да опстану, чак и кад је то стајало труда и жртава, можемо допунити замишљу класичног наслеђа као прибежишта у невољи и путоказа ка спасењу?
Уредник: проф. др Војин Недељковић
Зборник Класици и класична традиција као путоказ и као прибежиште научна је монографија групе аутора каква код нас до сада није постојала, а ретки су такви примери и на страни. Сви текстови сабрани у овом рукопису монографског карактера писани су јасно и лепо, документовано и утемељено на рецентној научној литератури. Зборник доноси како нове увиде у теме које се испитују, тако и важна преиспитивања постојећих увида. Поред доприноса дубљем разумевању прошлости у неким од сегмената најрелевантнијих за цивилизацију чији смо деоници, испитивања која се налазе у овом зборнику модерном читаоцу сугеришу и неке моделе изласка на крај с недаћама које од памтивека обележавају искуство човечанства.
Проф. др Ненад Ристовић (из рецензије)
Овај зборник указује на ширину и дубину класичних наука у савременим научним токовима упркос покушајима отуђења класике и класика од њих.“
др Ифигениј Радуловић (из рецензије)
