Радови у зборнику Друштвени аспекти старења у време пандемије ковида 19 посматрају пандемију као пример глобалне кризе која је специфично утицала на старију популацију и обухватају различита истраживања са фокусом на институционално деловање, социјалне мреже, системе подршке, дискурсе вулнерабилности и медијску репрезентацију старијих. У њима се истовремено разматрају праксе те демографске групе, њихове перцепције и стратегије сналажења у таквој ситуацији у Србији и Београду. Пројекат је реализован употребом различитих извора података, примарних и секундарних. Примарни подаци су прикупљени применом квантитативних и квалитативних истраживачких поступака: дубински интервју, (електронски) упитник, анализа садржаја (квалитативна и квантитативна). Комплементарност података и метода су омогућили садржински исцрпно проучавање друштвених аспеката старења у време пандемије ковида 19.
Институционално деловање је сагледано кроз организацију и функционисање домова за старе (под утицајем друштвене, правне, политичке, економске околине) у време пандемије, кроз формалне мреже подршке старијима и телеасистенцију, као и медијске репрезентације доминантних начина означавања старијих особа. Потом се прелази на критичко разматрање заштитних мера примењених на ову популацију као могућ вид дискриминације и оснаживања ејџизма, испитивање политичког ејџизма младих према старијима, затим истраживање ризика од оболевања старијих који живе у вишегенерацијским породицама, односно могућностима прилагођавања кућних услова специфичним пандемијским мерама, и на крају на могућности активног старења у Београду, стратегије сналажења и значај неформалних социјалних мрежа и личних снага за очување менталног здравља старијих.
Радови отварају различита питања о односу нашег друштва према старијима, а имају и практичан значај за будуће политике према старијима генерално, а посебно у време друштвених криза.
Уредница: проф. др Слађана Драгишић Лабаш
