Овај зборник је мали допринос покушају да се из психолошке и социолошке перспективе осветле бар неки сегменти понашања и делања људи у време и у вези са пандемијом ковида-19. Начин настанка овог зборника утицао је на његову предметну хетерогеност. Из тог угла посматрано, след прилога могао је бити одређен на основу именског индекса, или растућег броја словних места у текстовима – свеједно.
Овде смо, ипак, кренули од основне теме, а то је пандемија ковида-19. Перцепција те болести и начин на који она утиче на емоције тема је текста Василија Гвозденовића. Отуда следи прилог Вање Ковић у коме се даје преглед истраживања која доказују да су мере коришћене за сузбијање ове болести поспешиле пораст менталних поремећаја. Штавише, као што на основу сопственог истраживања показује Селена Радовић дошло је и до промена у интимним односима.
Могло би се слободно рећи да перцепција болести није утицала само на обичне људе већ и на оне који су преузели одговорност за њено сузбијање. Уместо на социологе и психологе извршна власт се ослонила на лекаре – за које смо рекли да о кретању људи не знају много. Зато су, као што показује Јово Бакић, и одговори извршне власти, као и дискурзивне праксе биле различите у различитим земљама и периодима. Покушаји да се механички заустави кретање људи изазвао је нове проблеме, а какви су они били у Србији извештава Милица Весковић. Тешкоће да се објасни катастрофа и свеопшта несигурност довели су до, с једне стране, појаве теорија завере о чему, између осталог, говори текст Стефана Јанковића, а са друге стране, до моралне панике која прати овакве ситуације. Овога пута, међутим, како тврди Слободан Антонић, уместо мачака, Јевреја и вештица кривац је пронађен у СПЦ. О одговору екстремне деснице која 8 | Владимир Вулетић своје деловање легитимише, између осталог, одбраном цркве, говори текст Немање Костића. Најзад, о томе како су социолози у Србији видели мере које су спроведене током прве године пандемије сведочи текст аутора ове белешке.
Уредник: проф. др Владимир Вулетић
