Настали као заједнички подухват интердисциплинарног тима у међупростору социологије, психологије, филозофије науке, студија медија и дискурса, прилози у зборнику “Пандемија, друштво и симболички поредак” настоје да осветле различита дискурзивна лица пандемије, полазећи од претпоставке да су представљање, именовање и наративно уоквиравање уједно и конститутивни чиниоци саме пандемије. С друге стране, друштвена криза која се проширила планетом заједно са вирусом, отворила је својеврсну пукотину у симболичком поретку и тиме омогућила нови поглед на друштво и његове различите подсистеме. Док су се у јавној арени водили преговори и борбе око смисла – самог вируса, пандемије, појединачних и колективних потреба, али и адекватних одговора на проблеме и ризике које је новонастала криза изнедрила, контекст пандемије као “разоткривајућег инцидента”, пружио је како актерима (од обичних људи до гласноговорника различитих институција и струка), тако и истраживачима из различитих научних дисциплина прилику да изнова промисле друштвену стварност, значењске комплексе од којих је саткана и сукобе који их производе или оспоравају.
Прилози у зборнику се фокусирају на медијски, политички и експертски дискурс и њихове међусобне односе, као и на различита поља (професионално поље медицине, економско поље, политичко поље итд.) и симболичке борбе актера из различитих поља у јавном дискурсу. Ауторке и аутори истраживали су борбе вођене око формулисања јавних политика и противпандемијских мера у комуникацији са лаичком јавношћу, легитимизацијска упоришта и стратегије оправдавања политичких одлука, као и покушаје саображавања различитих друштвених пракси (нпр. религијских) новонасталим околностима. Друштво Србије током прве године кризе изазване пандемијом чини примарни искуствени оквир ових истраживања, уз сталну упоредну перспективу и повезивање са догађајима и процесима у другим срединама и на глобалном плану.
Уредница: проф. др Ивана Спасић
