Монографија представља систематизован преглед истраживања о праксама образовања у Србији и у свету, са посебним фокусом на образовање ученика са тешкоћама у учењу, током пандемије коронавируса. Уз то, у њој су приказани налази обухватног квалитативног истраживања које је подразумевало интервјуе са 29 ученика са тешкоћама у учењу из основних и средњих школа широм Србије, 27 родитеља ученика са тешкоћама у учењу, као и са 26 наставника. Кроз анализу изазова и препрека с којима су се суочавали ученици, наставници и родитељи током наставе на даљину и комбиноване наставе, али и истицање позитивних примера пракси, могу се стећи вредна сазнања о резилијентности образовног система и могућностима његовог даљег развоја након периода кризе, из чега проистичу корисне препоруке за унапређивање наставничких и школских пракси. Кроз наглашавање значаја стимулативног и подржавајућег окружења за све ученике, књига оснажује читаоце у разумевању важности инклузивног образовања, посебно у изазовним временима пандемије.
