Дводневни семинар/радионица Изазови наставе историје у Европи организован је у оквиру Месеца франкофоније, као плод сарадње Канцеларије Савета Европе у Београду, Филозофског факултета Универзитета у Београду и НВО Едукација за 21. век. Семинар су подржали амбасаде Швајцарске и Француске у Србији, међународно удружење едукатора историје и наслеђа ЕuroClio из Холандије и новинска агенција Le Courrier des Balkans. Замишљен као низ панела са отвореним питањима у вези са наставом историје, семинар је прерастао у професионалну размену идеја и искустава између историчара, стручњака за образовање, наставника историје, новинара, политичара и дипломата из Европе и Србије.
Организацију самог догађаја су иницирали Канцеларија Савета Европе и Амбасада Швајцарске у Београду, са главним циљем промоције новоуспостављеног програма Опсерваторија за наставу историје у Европи Савета Европе и стварања простора за јавну дискусију о значају наставе историје у Европи и Србији у 21. веку. Међународном семинару/радионици су присуствовали наставници историје из Београда и других градова Србије (Ниш, Нови Сад, Ваљево, Бујановац, Нови Пазар, Чантавир), представници националних мањина (албанске, бошњачке и мађарске), координатор историје из Завода за вредновање образовања и васпитања, аутори и уредници уџбеника историје, представници различитих образовних организација из цивилног сектора и студенти Одељења за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Скуп је отворио, г. Тобијас Флесенкемпер (Tobias Flessenkemper), шеф Канцеларије Савета Европе у Београду, а присутне је у име Филозофског факултета поздравила продеканка за наставу доц. др Наташа Јовановић Ајзенхамер. Проф. др Марко Шуица, управник Центра за истраживање наставе историје и историјског наслеђа, члан Научног саветодавног већа Опесрваторије за наставу историје у Европи у свом уводном обраћању објаснио је циљеве, улогу и визију програма Опсерваторије као јединственог међународног модела за постављање реалне слике о стању наставе историје у државама чланицама и јачања сарадње на европском и регионалном нивоу у погледу развијања и унапређивања наставе историје.
У првој сесији посвећеној изазовима наставе историје у Европи и Србији учествовали су проф. др Сузана Поп (Susanne Popp) са Универзитета у Аугзбургу (Немачка) истовремено и председница Међународног удружења за дидактику историје (ISHD), г. Стивен Стегерс (Steven Stegers), извршни директор међународне организације ЕuroClio и координатор групе експерата у оквиру пројекта Опсерваторија, као и проф. др Марко Шуица са Филозофског факултета Универзитета у Београду. Главна дискусија је вођена око улоге наставе историје, смисла и начина учења о прошлости у савременом друштву. ЕuroClio као интернационално удружење, чије су придружене чланице из европских држава, али и са других континената, организује и учествује у регионалним и међународним пројектима из наставе историје, нарочито оним у вези са конфликтним и пост-конфликтним подручијима. Искуства рада на регионалним пројектима, у којима учествују и наставници из Републике Србије омогућила су учесницима да стекну увиду у комплексност и осетљивост наставе историје не само на локалном нивоу, већ и у ширем, европском, контексту. Проф. др Сузана Поп је дала увид у изазове из два угла. Једног као универзитетске професорке која своје студенте оспособљава за предавање историје у Немачкој и другог, из угла председавајуће једне од најеминентнијих међународних организација које се баве дидактиком историје. У свом излагању проф. др Сузана Поп се осврнула на све веће изазове модерног доба и обликвање историјске културе и свести младих посредством масовних медија, друштвених мрежа и видео игара. Такође, истакла је и изазове све слабијег познавања историје код студената и ученика, који немају знања ни свест о основним историјским чињеницама, чиме се отвара простор за различите манипулације и банализације струке. Проф. др Марко Шуица је изнео искуства и проблеме наставе историје у Републици Србији, са посебним освртом на спољне притиске којима су изложени наставници историје. Дискусија коју су покренули панелисти пренела се у публику. Наставници, аутори уџбеника и уредници изнели су своја гледишта и ставове у вези са проблемима наставе историје у Србији истичући недостатак знања и интересовања ученика, преоптерећеност програма наставе и учења, превелики број ученика по одељењима, недовољан број семинара стручног усавршавања и др.
Другом сесијом је модерирала докторанткиња, истраживач-сарадник на Филозофском факултету Ана Радаковић, истовремено и чланица НВО Едукација за 21. век. Први је имао реч проф. др Ангелос Паликидис (Angelos Palikidis) са Демокритовог универзитета у Тракији и члан експертске групе Опсерваторије Савета Европе, који је указао на различите приступе осетљивим и контроверзним питањима наставе историје из угла вишедеценијског искуства и стручне литературе публиковане у оквиру активности Савета Европе (препоруке, наставни материјали, принципи и смернице). Професор Паликидис је нагласио различите формалне и неформалне аспекте наставе историје, као и деликатан положај наставника историје не само у региону, већ и у Европи. Следећи саговорник је била проф. др Дубравка Стојановић која је фокус ставила на концепт мултиперспективности и заједнички балкански пројекат историјских читанки Центра за демократију и помирење у Југоисточној Европи, у коме је она учествовала. Залажући се за увођење различитих погледа на прошлост, проф. Стојановић је истакла различите контроверзе присутне у историографији, па и настави историје када је у питању сагледавање и интерпретација ратова деведесетих узрокованих распадом СФРЈ. Наставник историје из Швајцарске г. Жером Моакс (Jérôme Moix) је поделио своја искуства из наставе радећи у етнички мешовитим одељењима која похађају ученици чији родитељи потичу са територије Југославије и који у разред доносе потпуно супротстављене наративе о ратовима деведесетих година прошлог века. У име удружења УДИ Еуроклио учесницима се обратио наставник историје г. Александар Тодосијевић. Он је указао на конкретне изазове са којима се суочава као наставник историје, али и удружење које предводи, наводећи примере из праксе, али и притиске одређених медија. По његовим речима бављење осетљивим темама, попут ратова деведесетих и ангажовање у различитим регионалним пројектима, требало би да зближе наставнике из региона и убрза процес помирења, што није увек случај. Последњи учесник сесије био је педагог и едукатор г. Мишко Станишић, представник Србије у Међународној aлијанси за сећање на Холокауст (IHRA) и председник НВО Тераформинг из Новог Сада. Он је изнео своја искуства дугогодишњег рада на пољу едукације о Холокаусту наглашавајући да су стручни семинари за наставнике подједнако битни као израда помоћних наставних материјала који могу да се користе у школама. Опсег деловања његове организације проширен је на едукацију архивиста и библиотекара, чиме је направљена важна образовно-истраживачка мрежа, бар када је образовње о Холокаусту у питању.
Последња сесија, организована у просторијама студентског клуба на Филозофском факултету, била је посвећена јавној трибини којом је модерирао шеф канцеларије Савета Европе, г. Тобијас Флесенкемпер. Учесници су били гђа. Анамарија Вичек, државна секретарка Министарства просвете, науке и технолошког развоја, истовремено и чланица Управног одбора Опсерваторије, докторанткиња Ана Радаковић, г. Жан-Арно Дерен (Jean-Arnault Dérens), новинар агенције Le Courrier des Balkans и историчар др Доминик Дирлванже (Dominique Dirlewanger) са Универзитета у Лозани.
Други дан семинара/радионице је био посвећен презентацији различитих пројеката у којима су учествовале невладине организације из Србије, чланице међународног удружења ЕuroClio (Едукација за 21. век, УДИ Еуроклио и Тераформинг). Представљени су пројекти Научимо да не морамо да се сложимо (Learning to disagree), БЕОградска аванТУРА; Учење историје која то још није постала 1 и 2 (Learning History that is not yet history); Естер, графичка новела о Холокаусту, као и материјали за учење о историји Јевреја, Холокаусту и борби против антисемитизма. Учесници у дискусији су се сагласили да је оваква врста стручних окупљања под окриљем Филозофског факултета Универзитета у Београду и Канцеларије Савета Европе неопходна за стварање стручног дијалога, али и за покретање нових или оживљавање започетих, али нереализованих пројеката наставе историје које се односе и на националне мањине у Републици Србији.
Дводневни семинар/радоницу закључили су г. Тобиас Флесенкемпер испред Савета Европе, г. Жан-Лук Еш (Jean-Luc Oesch) представник Амбасаде Швајцарске и Њ. Е. Урс Шмида (Urs Schmid), који су омогућили одржавање скупа и проф. др Марко Шуица као један од суорганизатора и учесника.
Програм је завршен је пријемом у Амбасади Француске чији је домаћин био Њ.Е. Пиер Кошар (Pierre Cochard).
Известилац: проф. др Марко Шуица
Скуп је био подржан од:
