Платонова основна намера јесте да нас у природнофилозофска разматрања уведе путем психологије. Ако митски појмови у дијалогу Тимај реферирају на извесну инхерентну структуру људске психе од које започиње свако космолошко, или научно објашњење, тад их је немогуће одстранити из Платоновог списа. Штавише, управо се на тај начин утемељује значајна дистинкција између модела и стварности, коју и савремена наука увелико препознаје. Пре него што се упустимо у космолошка истраживања, неопходно је да темељно испитамо способности и ограничења нашег когнитивног апарата. Постоје ли, рецимо, доминантне структуре у људској психи, да ли оне и у којој мери утичу на конципирање наших научних теорија, да ли могу да се опишу математичким путем, и што је најважније, поседују ли биолошку, односно биофизичку основу? То су само нека од фундаменталних питања којима се у свом делу бави др Александар Кандић, тумачећи Платонов изворни текст.
